Ово је портфолио Соње Шумоња

Мотивациони пре-есеј

 Сређујујући своје папире, наишла сам на своје
 старе вежбанке из гиманзијских дана. 
Прелиставајући пожутеле листове, 
наишла сам на овај писмени задатак, оцењен чистом петицом. 
Стилски и језички можда не сасвим дотеран, 
али суштински веома значајан рад за мене! 
А шта ме боље осликава као човека и педагога, него овај "пре-есеј"?
 Прочитајте, желим да га поделим са Вама..

Први разред 3.12.1976.
Други писмени задатак из српскохрватског језика

Књижевно дело које је на мене оставило снажан утисак

Ја волим да читам и према свом мало нескромном мишљењу, прочитала сам доста лепих, вредних, интересантних и поучних дела. Свако од њих оставило је понеки траг у мени, али је највиче деловала на мене “Педагошка поема” руског писца и педагога Антона Семјоновића Макаренка.
Ту књигу, стару и раскупусану, дала ми је мајка са речима:
“Прочитај ово дивно дело! На основу ове књиге васпитава се омладина читавог света!”
Помало сумљичаво и са интересовањем започела сам са читање. Прочитала сам је готово у једном даху, а са последњим окренутим листом грунуле су ми крупне сузе. Да би сте ме разумели, описаћу вам укратко садржај дела и то онако како сам га ја видела и осетила.
После I светског рата, у револуционарној Русији било је врло много деце без родитења. Велики део бавио се разним крађама и другим преступима, па су власти организовале пуно домова за малолетне делинквенте. А.С.Макаренко је такође желео да се бави васпитањем, односно “преваспитањем” тих “заблуделих овчица!. Почео је ни из чега, а створио је познату колонију “Максим Горки”.Назвао ју је тако по свом пријатењу, патрону и критичару Алексеју Максимовићу Горком. Почетак је био тежак, јер упркос свим педагошким мерама и законима, прва група од шест васпитаника није се односила према својим васпитачима онако како је требало. Једноставно, негирали су постојање и Макаренка и Калине Ивановић и Лидочке и Катарине Глигоријевне. Све је то трајало тако док Макаренко није ударио једног од вспитаника. Педагогија која негира примену силе у процесу васпитања дуго је после тог догађаја мучила Макаренка. И тај ударац био би заборављен кад-тад, да због њега није наступио преокрет у младим бићима залуталим на погрешан пут. Тим гестом Макаренко је доказао да је и он човек и као таквог васпитаници су га и заволели. Из те прве групе касније се формирају најбољи колонисти, Карабанов, Задоров, Бурун, Вершњев. Мој најмилији лик је Александар Задоров, васпитаник ког је Макаренко ударио, јака личност и храбри младић, добар студент и касније добар лекар, пожртвовани друг и како сам Макаренко каже “Задоров, мој понос и мој духовни син!”
Са својим колонистима, Макаренко је створио неколико преокрета дотадашњем васпитању. Као прво, васпитавао је заједно и дечаке и девојчице, ствар дотад невиђена и незамислива! Сви су били против његаи његовог система рада, против Савета командира и комбинованих одреда, против “Разумем!” уз поздрав, устајања уз трубу и многих сличних ствари.
Своја искуства Макаренко желео да пренесе другим васпитачима и написао је “Педагошку поему”. Рецезент и критичар Био је Алкесеј Максимовић и мада се он врло похвално изразио о његовом делу, Макаренко се дуго устезао да га објави. Његовим објављивањем 1931. наступио је бум у свету.
Мислим да свако вредно дело не треба читати једном! “Педагошку поему” читала сам бар десет пута, а често почнем да је читам из средине, јер знам напамет читаве делове и поглавља књиге. Допада ми се највише због теме, јер сам сазрела са жељом да упорна као Бурун, добар друг и човек као Задоров, да волим људе као Настја, да будем вредна као Вершњев. Скуп свих тих ликова огледа се у једном, у Макаренку. Горостас педагогије, мој духовни вођа у проблемима и напорима, то је он, Макаренко!
Када бих имала неке проблеме на било ком пољу, читала сам Макаренка: Из његове књиге црпла сам моралну снагу. И зато кажем, да је на мене највише од свих дела које сам до сада прочитала, деловала морално и естетски “Педагошка поема”.
Вероватно ћу, кад одрастем, читати то дело и као педагошку литературу, а не само као једно литерарно дело. Желим да пођем стопама Макаренка и да и ја, једног дана, васпитавам младе као што је и он чинио. Зар може нешто више да делује на једну особу, него да се она професионално определи и да читав живот проведе на том послу?
Макаренко, мој узор, биће уз мене увек кад зажелим. Он живи у мени и јаче од свих мојих чула делује на мене…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s